TRAŽE 111 MILIONA EVRA!Sud o tužbi „Jugoremedije“ protiv Republike Srbije
Privredni sud u Zrenjaninu u četvrtak raspravlja o tužbi „Jugoremedije“. Prvi proces u kojem će država odgovarati zbog loše privatizacije
ZRENjANIN – U ovdašnjem Privrednom sudu u četvrtak bi trebalo da se održi ročište za glavnu raspravu povodom tužbe fabrike lekova „Jugoremedija“ protiv Republike Srbije, od koje traži naknadu štete u iznosu od 111.153.725 evra zbog loše privatizacije ove zrenjaninske farmaceutske kompanije.
Kuriozitet spora nije samo u astronomskom iznosu odštete koji do sada, verovatno, nije zabeležen u praksi privrednog sudovanja u Srbiji, nego i u tome što se prvi put traži odgovornost države za nesavesno sprovođenje privatizacije. Pored RS, formalno su tuženi još Agencija za privatizaciju i Centralni registar hartija od vrednosti.
Zanimljivo je da ročištu predsedava sudija Gordana Kocić, koja je 27. decembra 2012. proglasila stečaj u „Jugoremediji“. Ali i odmah prepustila njegovo vođenje kolegi, s pozivanjem na svoje loše zdravstveno stanje i uz dodatno obrazloženje „da ne ume da funkcioniše u sporovima kad se na nju vrši pritisak sa strane“.
– Pozivamo akcionare i radnike da se u što većem broju odazovu javnom ročištu u Privrednom sudu. Ovo je šansa da dobiju odštetu za sve što su do sada pretrpeli zbog neodgovornog odnosa države u privatizaciji – kaže Branislav Markuš, bivši radnik i aktuelni predsednik Skupštine poverilaca „Jugoremedije“ u stečaju.
Tužba je, inače, podneta pre više od dve godine Privrednom sudu u Beogradu, nakon neuspelog pokušaja sporazuma sa Republičkim javnim pravobraniocem. Tek početkom 2014. beogradski sud oglasio se nenadležnim, pa je spor dospeo u zrenjaninski Privredni sud. Do iznosa odštetnog zahteva došlo se nakon veštačenja državnih revizora koje je angažovala sama „Jugoremedija“.
– Naknada štete zahteva se na ime zatečenih obaveza rukovodstva koje je upravljalo fabrikom do poništenja privatizacije, izgubljene dobiti i neizmirenih potraživanja radnicima i malim akcionarima – ističe se u tužbi, uz napomenu da njome u Srbiji započinje proces preispitivanja odgovornosti države za štetu nanetu nezakonitom privatizacijom.
Kao što je poznato, 2002. vlasnik „Jugoremedije“ postao je kontroverzni biznismen iz Niša Jovica Stefanović Nini. Posle pobune radnika i malih akcionara, 2006. ugovor o privatizaciji je poništen, zbog niza nezakonitih postupaka nadležnih državnih organa. Slučaj „Jugoremedije“ nalazi se i na spisku 24 sumnjive privatizacije, čije je preispitivanje zahtevala EU.
U iščekivanju ovog raspleta, zbog lošeg rada, nesnalaženja i nekompetentnosti novog menadžmenta, fabrika je u međuvremenu završila u stečaju. Oko 450 radnika našlo se na ulici, a više od 4.000 malih akcionara na putu je da ostane bez kapitala u „Jugoremediji“. Jednostavno, kad je otvoren stečaj vrednost imovine fabrike procenjena je na 22 miliona evra, a obaveze na 26 miliona. Sada je stečajno veće prihvatilo da se izvrši nova procena, jer stara nije sadržala intelektualnu svojinu i licence za proizvodnju lekova. To je nada da „Jugoremedija“ izađe iz stečaja, a mali akcionari ostanu suvlasnici.
PROIZVODNjA TEČE
UZ mesečnu kiriju od 55.000 evra, dok traje stečajni postupak, pogone „Jugoremedije“ zakupio je novosadski biznismen Milan Selaković. Njegova firma „Union medik“ uspešno je obnovila proizvodnju dvadesetak najtraženijih preparata. Sa bankarima kao vodećim poveriocima, Selaković treba da ponudi plan reorganizacije, ili će sud proglasiti bankrot i prodaju imovine „Jugoremedije“.
Izvor:
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:485563-Sud-o-tuzbi-Jugoremedije-protiv-Republike-Srbije
Amir Čamdžić 